Istaknuti post

Rasadnik Beograd

Rasadnik Beograd Poštovani posetioci sajta Aronija Sadnice , u proizvodnji i ponudi našeg rasadnika iz Beograda za prodaju trenutno im...

среда, 18. октобар 2017.

Kivi sadnice


Kivi sadnice

Sadnice kivija (Actinidia arguta) možete dobiti iz Beograda po ceni od 700 dinara plus troškovi brze pošte, ukoliko ih poručite na telefon 061/2025-485. Prodaja kreće od jeseni 2017. godine. Sibirski kivi Issai je samooplodan tako da kada poručujete sadnice možete poručiti i samo jednu, pa da imate plodove.

 

Sibirski kivi (bavarski kivi, mini kivi, bebi kivi, otporni kivi) je jako cenjen zbog izvrsnog ukusa, a posebno zbog visokog sadržaja vitamina i minerala. Sibirski kivi (Actinidia arguta) za razliku od svog komercijalno poznatijeg srodnika krupnijih dlakavih plodova iz toplijih krajeva (Actinidia deliciosa), sadrži 2-4 puta više vitamina i minerala. U poređenju sa limunom, koji ima 40-70 mg vitamina C na 100 grama ploda, sibirski kivi, zavisno od sorte, ima od 120-300 mg vitamina C. Kivi je jedan od najboljih izvora vitamina C u prirodi. Pored toga, mini kivi ima više kalcijuma od jabuke i više kalijuma nego banana. Voće sibirskog kivija sadrži mnogo vitamina E, zatim vitamin B2, vitamin A, B6, kalcijum, kalijum, magnezijum, mangan, gvožđe i folnu kiselinu. Zbog bogatog vitaminskog sastava sibirski kivi zovu mini vitaminskom bombom. Mini kivi je odličnog ukusa, bogat enzimima koji pomažu u varenju i predstavlja neophodan dodatak voćnim salatama. Plodovi mu ne moraju da se ljušte kad se upotrebljavaju sveži, koriste se i za sušenje, pravljenje peciva, džemova, mermelada, vina, likera, sirća, zamrzavanje itd. Pored korisnih plodova ova vrsta kivija je i vrlo dekorativna, zbog lepih cvetova i ovalnih, sjajno-zelenih listova. Može se koristiti za prekrivanje ograde ili verande. Sibirski kivi može da se koristi i kao perspektivna vrsta za komercijalni uzgoj. Gajenje sibirskog kivija može biti vrlo unosno.

Sibirski kivi
Sibirski kivi
Sadnice kivija sorte Issai bi trebalo da posadite na udaljenosti od 2,4 metra unutar reda, da na sredini između sadnica postavite jake drvene ili metalne stubove u obliku slova T, između kojih ćete razvući jaku čeličnu žicu, sposobnu da nosi kasniju veliku masu ove puzavice i njen rod. Stavite razmak 4,8 metara između redova, ako želite da posadite više redova i gajite sibirski kivi u obliku pergole.

Kivi uzgoj
Kivi uzgoj
Kivi je osetljiv na verticiliozno uvenuće i zato ga nemojte saditi tamo gde ste ranije gajili jagode, crne maline, krompire, paradajz, papriku, patlidžan, duvan ili uopšte biljke iz familije Solanaceae. Kivi je takođe osetljiv na gljivicu hrastovog korena Armillaria, koja takođe može biti prisutna u zemljištu na kome je prethodno rastao hrast.

Napravite rupu za sadnju dovoljno veliku da smestite korenove sadnice bez njihovog savijanja. Obično su dovoljne pliće rupe široke 40 cm i duboke 20-ak cm. Možete malo da skratite korene makazama ako su predugački kako biste ih uklopili u rupu. S obzirom na to da koren kivija ide više površinski i plitko u zemlju, biljke posadite tačno na dubinu na kojoj je bila u rasadniku, što je dovoljno duboko da pokrije gornje korenove kivija. Nemojte kopati rupu dublju nego što je to neophodno. Nikada nemojte nagrtati zemlju oko stabljika, čak i kada je biljka starija, jer to kod kivija može vrlo lako dovesti do truljenja stabljika. Nemojte dodavati nikakva đubriva u rupu za sadnju, čak ni stajnjak, pošto su korenovi kivija veoma osetljivi na bilo kakva đubriva. Nemojte dozvoliti da se korenovi osuše tokom sadnje. Posadite kivi dovoljno duboko da zemlja pokriva korenove, pritisnite i dobro zalijte da uklonite vazduh iz okoline korenova. Držite tlo nadalje dovoljno vlažno da biste podstakli rast korena, ali ne preterujte sa zalivanjem, jer to kod kivija može vrlo lako dovesti do truljenja korena. Kivi kad nema kiša zahteva obilno zalivanje jednom do dva puta nedeljno nakon presađivanja. Kivi treba smatrati nežnim i osetljivim na sušu sve dok ne bude dobro uspostavljen.

Нема коментара:

Постави коментар